Мере заштите на раду

ПРОПИСИ И МЕРЕ О ЗАШТИТИ НА РАДУ
Заштита на раду је скуп техничких, здравствених, правних, психолошких, педагошких и других
делатности помоћу којих се откривају и отклањају ризици, односно ризичне појаве као што су
опасности, штетности и напори, а које могу угрозити живот и здравље особа на раду. Заштита на раду
као скуп интердисциплинарних активности уређује мере, поступке, начела и правила заштите на раду
како би се основним (пројектованим, техничким) мерама ризици на раду елиминисали или умањили
односно свели на прихватљиву меру.
Сврха заштите на раду је стварати сигурне радне услове како би се спречили застоји у
одвијању технолошких/производних/услужних и других радних процеса с могућим последицама за
здравље и живот радника као што су повреде на раду, професионалне болести и друге болести у вези с
радом.
Здравље радника треба да буде главна брига сваког, па и нашег друштва. За ефикасно
избегавање повреда донет је Закон о безбедности и здрављу на раду, који се мора безусловно
проводити и поштовати у сваком предузећу на сваком радном месту.
ЗАКОНОМ О МЕТРОЛОГИЈИ („Сл. гласник РС“, бр. 30/2010) уређује се организација послова
метрологије, законске мерне јединице и еталони Републике Србије, стављање у промет и употреба
мерила, оцењивање усаглашености мерила с прописаним захтевима, претходно упаковани производи,
важење страних знакова и докумената, надзор, као и друга питања од значаја за метрологију.
ЗАКОНОМ О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ („Сл. гласник РС“, бр. 101/2005, 91/2015 и
113/2017 – др. закон) уређује се спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду
учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда
на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.
ЗНАЧАЈ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ПОСТУПЦИ САКУПЉАЊА И ОДЛАГАЊА ШТЕТНИХ МАТЕРИЈА
Животна средина, човекова околина представља све оно што нас окружује, односно све оно са
чиме је директно или индиректно повезана човекова животна и производна активност. Током својих
активности, које могу бити урбанизација или експлоатација, човек мења природно окружење и то често
тако што нарушава природну околину, а самим тим и животну средину.
Изградњом хидроцентрала и акумулација, сечом шума, пошумљавањем, експлоатацијом
минералних сировина, стварањем депонија, емисијом гасова, нуклеарним пробама и др. човек утиче на
промену читавих подручја. Као резултат човекових активности долази до промена или нарушавања
екосистема и климатских промена на локалном и глобалном нивоу.
Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају
угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Еколошка одбрана је
мултидисциплина и треба да представља трајну обавезу свих чланова друштва. Њена
мултидисциплинарност проистиче из чињенице да здравље, животна средина и социјални услови
представљају комплекс области и проблема који су у сталној интеракцији. Брига о животној средини је
са гледишта нашег друштва приоритет од свеукупног значаја за друштво. Здрава животна средина је
основ за очување људске егзистенције, здравог развоја друштва и битан фактор за ниво живота
становништва.
ЗАКОНОМ О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ („Сл. гласник РС“, бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009 –
др. закон, 72/2009 – др. закон, 43/2011 – одлука УС и 14/2016) уређује се интегрални систем заштите
животне средине којим се обезбеђује остваривање права човека на живот и развој у здравој животној
средини и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Републици Србији.
Приликом мерења и контроле, зависно од врсте мерила, неправилним руковањем и
одржавањем мерила, може доћи до нарушавања природне равнотеже и угрожавања животне
среднине. О томе ће више речи бити при опису конкретних мерења.